Izbor tanjira za priloge najlakše je doneti kada unapred znate šta je „prilog“ u vašem meniju: salata, povrće, hleb, mali desert ili umak. Različiti tipovi tanjira naglašavaju različite teksture i količine, pa isti prilog može delovati uredno ili prenatrpano. Fokusirajte se na to kako tanjir podržava porciju, ne samo na izgled.
Duboki tanjiri su korisni kada prilog ima sos, dresing ili tečnost koja bi na plitkom brzo „pobegla“ do ivice. Prednost je manje prosipanja i lakše mešanje, ali rizik je da male porcije deluju izgubljeno i vizuelno „teže“. Ako često služite variva od povrća, pasulj salate ili topla jela sa redukcijom, duboki oblik štedi nerviranje.
Plitki tanjiri bolje rade za suvlje priloge i one koje želite da prikažete u tankom sloju: pečeno povrće, krompir, grilovane gljive ili kriške hleba. Prednost je preglednost i lakše raspoređivanje, dok je rizik veća šansa za razlivanje umaka i klizanje hrane pri nošenju. U praksi, plitki model traži malo više pažnje pri serviranju.
Podeljeni tanjiri pomažu kada želite razdvojene ukuse, na primer salatu od svežeg povrća, prilog od žitarica i mali sos. Prednost je urednost i jasna kontrola porcije, ali rizik je ograničena fleksibilnost: nepravilni prilozi i veće komponente mogu izgledati stisnuto. Takođe, oblik pregrada ponekad otežava slaganje u mašinu za sudove i skladištenje.
Tapas tanjiri i male tacne su dobri za više sitnih priloga uz glavno jelo ili za „degustacioni“ stil. Prednost je da svaki zalogaj dobija svoj prostor i lakše je kombinovati boje, dok je rizik da ukupna površina stola postane pretrpana ako preterate s brojem komada. Ovaj izbor je praktičan i kada želite da gosti dele više malih dodataka.
Materijal tanjira menja doživljaj priloga: porcelan je neutralan i elegantan, keramika daje rustičniji utisak, a staklo vizuelno olakšava postavku. Prednost težih materijala je stabilnost, ali rizik je veće oštećenje ivica i veća masa za svakodnevno nošenje. Za priloge sa kiselinama (npr. sirće u salati) birajte glazuru koja se lako čisti i ne zadržava mirise.
Usklađivanje tanjira i menija svodi se na to da li prilog „teče“, da li se servira hladan ili topao, i da li se deli. Prednost planiranja po meniju je dosledna prezentacija, ali rizik je da kupite specijalizovane oblike koje retko koristite. Ako često menjate jelovnik, bolje je birati neutralne oblike koji podnose i salatu i tople priloge.
Za sosove i umake, mala dubina i jasno definisana ivica obično rade bolje od potpuno ravne površine. Prednost posebnih posudica je kontrola količine i uredan tanjir, ali rizik je više pranja i više komada na stolu. Alternativa je plitki tanjir sa udubljenjem ili mala činija koja ide na isti tanjir uz prilog.