Kada biramo tanjire za priloge, problem najčešće nastaje između estetike i funkcionalnosti: porcija izgleda preveliko ili se prilog „izgubi“ na tanjiru. Naš cilj je da porcija bude pregledna, stabilna i lako servirana bez nepotrebnog nereda na stolu. Rešenje je da se pre kupovine definiše tip priloga, količina i način serviranja.
Prvi korak je usklađivanje tanjira i menija, jer različiti prilozi traže različitu dubinu i prečnik. Za pirinač, kus-kus ili povrće na pari često bolje radi manji plitki tanjir koji drži formu porcije. Za kremaste priloge, pasulj ili variva, sigurniji je dublji tanjir kako bi se izbeglo razlivanje.
Tanjiri za predjela i priloge treba da budu dovoljno mali da ne zasene glavno jelo, ali dovoljno veliki da se hrana ne nagura. U praksi se često dobro pokazuje format koji prima jednu standardnu kašiku-dve više od planirane porcije, kao rezerva za serviranje. Rizik previše malih tanjira je da gosti teže hvataju zalogaje, a preveliki tanjiri stvaraju utisak oskudne porcije.
Duboki vs plitki tanjiri je dilema koja se rešava prema teksturi i sosu. Plitki tanjiri su odlični za hrskave priloge poput krompira ili pohovanog povrća jer čuvaju strukturu i olakšavaju posluživanje. Duboki tanjiri bolje kontrolišu umake i tople, sočne priloge, ali mogu „sakriti“ vizuelni sloj ako su previše uski.
Podeljeni tanjiri za priloge mogu biti praktično rešenje kada serviramo više manjih dodataka odjednom, npr. salatu, sos i pečeni prilog. Prednost je jasna separacija ukusa i manje mešanja, što olakšava i deci i gostima koji vole uredan tanjir. Rizik je manja fleksibilnost: pregrade određuju količine, pa neki prilozi mogu delovati zbijeno.
Tanjiri za svečano serviranje traže više pažnje u obliku i ivici tanjira, jer detalji utiču na doživljaj. Šira ravna ivica daje prostor za čist izgled i lakše nošenje, dok uža ivica štedi prostor na stolu. Previše dekoracije može otežati kombinovanje sa drugim komadima posuđa i vizuelno preopteretiti sto.
Tanjiri za salate i priloge bolje funkcionišu kada imaju blago udubljenje koje zadržava preliv, ali ne pretvara salatu u „kupku“. Ako često koristimo listove salate, plitko udubljenje pomaže da se sastojci ne razbeže pri mešanju. Kod previše ravnih tanjira povećava se rizik od klizanja namirnica i prskanja preliva.
Tanjiri za sosove i umake mogu biti zasebne činijice ili mali tanjiri sa udubljenjem, u zavisnosti od načina posluživanja. Zasebne posudice daju kontrolu nad količinom i drže hrskave priloge suvim. Ako umak ide preko priloga, dublji tanjir ili tanjir sa „bazenom“ smanjuje rizik od curenja po stolu.
Oblici tanjira za priloge utiču i na funkciju i na slaganje: okrugli su najuniverzalniji, kvadratni štede prostor na stolu, a ovalni prate izdužene porcije poput pečenog povrća ili ribljih dodataka. Kvadratni i nepravilni oblici mogu izgledati moderno, ali ponekad otežavaju ravnomerno raspoređivanje hrane. Mi obično biramo oblik koji se uklapa sa postojećim setom, da stolna postavka izgleda ujednačeno.
Skladištenje i slaganje tanjira je često zanemareno, a utiče na to da li će se tanjiri stvarno koristiti. Biramo modele koji se stabilno slažu i nisu previše visoki, kako bi stali u standardne kuhinjske elemente. Ako je glazura osetljiva, korisni su razdvajači ili tanji filc između komada da se smanji grebanje.